PMS vs PMDD — Kako partneri mogu prepoznati razliku

PMS (premenstrualni sindrom) i PMDD (premenstrualni disforični poremećaj) postoje na spektru, ali su suštinski različiti po težini, uticaju i načinu na koji treba da se leče.

PMS pogađa do 75% menstruirajućih žena. Simptomi uključuju nadutost, osetljivost grudi, blage promene raspoloženja, žudnju za hranom, umor i razdražljivost u danima pre njenog ciklusa. PMS je neprijatan, ali upravljiv — obično ne ometa njenu sposobnost da funkcioniše na poslu, u vezama ili u svakodnevnom životu.

PMDD pogađa 3-8% menstruirajućih žena i klasifikovan je kao depresivni poremećaj u DSM-5. Tokom lutealne faze (1-2 nedelje pre njenog ciklusa), žene sa PMDD-om doživljavaju ozbiljne poremećaje raspoloženja: intenzivnu depresiju, anksioznost, bes, beznađe ili emocionalnu preopterećenost koja značajno ometa svakodnevno funkcionisanje. Ovi simptomi se povlače unutar nekoliko dana nakon početka njenog ciklusa.

Ključna razlika: PMS je iritantan. PMDD je onesposobljavajući. Ako izgleda kao druga osoba 1-2 nedelje svakog ciklusa — ako emocionalna intenzitet deluje nesrazmerno, ako se bori da radi ili održava veze tokom tog perioda — PMDD može biti razlog.

Žene sa PMDD-om opisuju to kao mesečno otmicu njihovog mozga. Tokom 1-2 nedelje, njihova emocionalna stvarnost se dramatično menja — i često znaju da se to dešava, ali ne mogu to da zaustave.

Uobičajeni simptomi PMDD-a uključuju: tešku depresiju ili osećaj beznađa, intenzivnu anksioznost ili paniku, nekontrolisane epizode plača, bes ili ekstremnu razdražljivost koja deluje nesrazmerno, osećaj preopterećenosti stvarima koje obično lako podnosi, povlačenje od ljudi koje voli, poteškoće u koncentraciji, fizičke simptome poput ekstremnog umora, bolova u zglobovima i nesanice, i — u teškim slučajevima — suicidalne misli.

Ono što PMDD čini posebno okrutnim je ciklična priroda. Ima period kada se oseća kao ona — često tokom folikularne faze i ovulacije — a zatim posmatra kako postaje neko koga ne prepoznaje. Mnoge žene sa PMDD-om opisuju dubok sram i krivicu zbog svog ponašanja tokom lutealne faze, iako to nisu mogle kontrolisati.

Ovo nije slabost ili loša emocionalna regulacija. PMDD uključuje abnormalnu osetljivost mozga na normalne hormonske promene. Njeni nivoi progesterona i estrogena mogu biti potpuno normalni — ali reakcija njenog mozga na te hormone nije.

Podrška tokom PMS-a se odnosi na udobnost, strpljenje i tiho prisustvo. Većina žena sa PMS-om ne treba da popravite ništa — potrebna im je stabilna, topla prisutnost dok njihovo telo prolazi kroz nešto neprijatno.

Fizička podrška: Pripremite udobne hrane (da, žudnja za čokoladom je stvarna — njen mozak traži serotonin). Držite ibuprofen pri ruci. Ponudite grejač za grčeve. Napravite kupku. Preuzmite kuvanje ili naručivanje hrane kako ne bi morala da donosi odluke kada je iscrpljena.

Emocionalna podrška: Može biti razdražljivija, plačljivija ili osetljivija nego obično. Ovo nije o vama. Ne uzimajte oštre komentare lično, ali nemojte biti ni podložni — blagi 'Znam da ti je teško, ali to je povredilo' je pošteno i zdravo. Dajte joj prostora ako to želi, bliskost ako joj je potrebna.

Praktična podrška: Smanjite njen kognitivni teret. Preuzmite logistiku koju bi obično ona upravljala. Ne dodajte nove stresore ili ne pokrećite sporna pitanja tokom ovog perioda ako mogu da sačekaju. Razmislite o tome kao o tome da joj pružite podršku tokom predvidljivog teškog perioda.

Kumulativni efekat dosledne PMS podrške je ogroman. Osećaće se sigurnije, više shvaćeno i spremnije da bude ranjiva sa vama o tome kroz šta prolazi.

Podrška partneru sa PMDD-om zahteva suštinski drugačiji pristup od podrške PMS-u. Podrška PMS-u se odnosi na udobnost. Podrška PMDD-u se odnosi na sigurnost, stabilnost i ponekad upravljanje krizom.

Prvo, razumite da je PMDD medicinsko stanje koje obično zahteva profesionalno lečenje — terapiju, lekove (SSRI su prva linija i mogu se uzimati samo tokom lutealne faze), hormonske intervencije ili kombinaciju. Vaša podrška je neophodna, ali nije dovoljna. Potrebna joj je klinička pomoć, a blago je podsticanje da je potraži jedna od najvažnijih stvari koje možete učiniti.

Tokom PMDD epizoda, vaša uloga je da budete sidro. Njeno emocionalno iskustvo je intenzivno i često iskrivljeno — može interpretirati neutralne događaje kao katastrofalne, osećati se uvereno da je ne volite, ili postati besna zbog sitnih frustracija. Ne angažujte se sa iskrivljenjem. Ostanite smireni, prisutni i ne pokušavajte da je logikom izvučete iz toga.

Imate plan zajedno za epizode tokom lutealne faze. Kada je u svom dobrom periodu, razgovarajte o tome šta pomaže, a šta ne. Neki parovi kreiraju 'PMDD protokol' — dogovore o tome kako da se nose sa konfliktima, koji signali znače da joj je potreban prostor, i kada da pauziraju teške razgovore dok epizoda ne prođe.

Takođe: brinite o sebi. Živeti sa partnerom koji ima PMDD je emocionalno iscrpljujuće. Imate pravo da se osećate frustrirano, tužno ili iscrpljeno. Terapija za partnere osoba sa PMDD-om nije neuobičajena i zaista je korisna.

Ovaj razgovor zahteva ogromnu pažnju. Mnoge žene sa nedijagnostikovanom PMDD-om su godinama slušale da su 'previše emotivne', 'lude' ili 'teške'. Pominjanje obrasca koji ste primetili može delovati kao da joj neko drugi govori da nešto nije u redu s njom — osim ako to ne postavite sa iskrenim saosećanjem.

Vreme je važno: imajte ovaj razgovor tokom njene folikularne ili ovulacione faze, kada se oseća najviše kao ona. Nikada to ne pominjite tokom ili neposredno pre lutealne faze.

Počnite sa posmatranjem, a ne dijagnozom. 'Primijetio sam da izgledaš kao da prolaziš kroz stvarno težak period otprilike nedelju ili dve pre ciklusa — mnogo teže nego obično PMS. Čitao sam o nečemu što se zove PMDD i zvuči slično. Da li si ikada razmišljala o tome?' Ovo vas postavlja kao brižnog posmatrača, a ne kao kliničara.

Naglasite da je PMDD prepoznato medicinsko stanje sa efikasnim tretmanima. Mnoge žene sa PMDD-om osećaju ogroman olakšanje kada dobiju dijagnozu — konačno, postoji naziv za ono što su doživljavale, i to nije njihova krivica.

Budite spremni na različite reakcije. Može biti olakšana, defanzivna, odbacujuća ili emotivna. Sve su to validne reakcije. Vaš zadatak je da posadite seme sa ljubavlju i pustite je da to procesuira svojim tempom. Ponudite da idete sa njom kod lekara ako želi. A ako nije spremna, ne pritiskajte — neka to bude otvorena pozivnica.

Razumevanje opcija lečenja pomaže vam da budete bolji zagovornik i sistem podrške — iako su konačne odluke o lečenju na njoj i njenom lekaru.

Za PMS, upravljanje je često zasnovano na načinu života: redovno vežbanje, adekvatan san, upravljanje stresom, suplementacija kalcijumom i magnezijumom, i promene u ishrani (smanjenje soli, kofeina i alkohola u lutealnoj fazi). Lekovi bez recepta pomažu u rešavanju grčeva i glavobolja. Za značajniji PMS, može se preporučiti niska doza SSRI-a ili hormonska kontracepcija.

Za PMDD, prvi tretman su SSRI (inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina), koji se mogu uzimati ili svakodnevno ili samo tokom lutealne faze. Ovaj pristup je efikasan za 60-70% žena sa PMDD-om. Hormonski tretmani — kontinuirane kontraceptivne pilule, GnRH agonisti, ili (u teškim slučajevima) hirurške opcije — mogu se razmotriti ako SSRI nisu dovoljni.

Kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) je korisna za PMS i PMDD, podučavajući strategije suočavanja sa emocionalnim simptomima. Modifikacije načina života — dosledno vežbanje, higijena sna i smanjenje stresa — su važni dodaci bilo kojem tretmanu.

Kao partner, vaša uloga u njenom lečenju je podržavajuća, a ne direktivna. Pomozite joj da prati simptome ako želi, podsetite je na lekove ako pita, vozite je na preglede i proslavite uspehe kada lečenje počne da deluje.